Iako se mu­zi­kom ba­vi tek tri go­di­ne, je­da­na­e­sto­go­di­šnja Ka­ta­ri­na Ra­du­lo­vić iz Pod­go­ri­ce pro­ni­je­la je sla­vu Cr­ne Go­re ši­rom re­gi­o­na. Ljup­ka, na­smi­ja­na, li­je­po vas­pi­ta­na i pri­je sve­ga iz­u­zet­no mu­zič­ki na­da­re­na dje­voj­či­ca osvo­ji­la je sr­ca pu­bli­ke uče­šćem u šou-pro­gra­mu „Pin­ko­ve zvje­zdi­ce“ i do­ži­vje­la da joj naj­ve­ća pje­vač­ka ime­na da­na­šnji­ce če­sti­ta­ju na in­ter­pre­ta­ci­ji. I dok stro­gi mu­zič­ki kri­ti­ča­ri is­tan­ča­nog slu­ha i oštrih pe­ra sa za­do­volj­stvom kon­sta­tu­ju da je „zvi­je­zda ro­đe­na“, Ka­ta­ri­na se ne op­te­re­ću­je sla­vom ko­ja joj obi­lje­ža­va pr­ve ti­nej­džer­ske da­ne.
Kad si po­če­la da se ba­viš mu­zi­kom i ko je za to bio naj­vi­še za­slu­žan?
- Moj pr­vi jav­ni na­stup bio je na fe­sti­va­lu „Na­ša ra­dost“ u Pod­go­ri­ci - Je­di­na pre­o­sta­la pje­sma ko­ja je pro­šla kon­kurs, pr­vo­bit­no na­mi­je­nje­na dje­ča­ku, pre­i­me­no­va­na je u „On i ja“ i mo­gla sam, uz kra­ću pri­pre­mu, na­stu­pi­ti. Sa­rad­nju sam po­če­la sa či­ka Fren­ki­jem Bo­gi­će­vi­ćem i ka­sni­je ot­pje­va­la vi­še dje­či­jih pje­sa­ma, raz­li­či­tih auto­ra, na ko­ji­ma smo za­jed­no ra­di­li. Mno­go sam za­vo­lje­la nje­go­vu po­ro­di­cu i ta­ko je i osta­lo do da­nas.
Kad si upi­sa­la „D moll“ ško­lu i za­što si oda­bra­la da ti Da­ni­jel Ali­ba­bić bu­de mu­zič­ki uči­telj?
-Da­ni­jel je sa sa­sta­vom „No nejm“ ot­pje­vao jed­nu od naj­ljep­ših pje­sa­ma „Za­u­vjek mo­ja“ sa ko­jom su pred­sta­vlja­li na­šu ze­mlju na Evro­vi­zi­ji. Če­sto sam je na slu­ša­la na Ju­tju­bu, ne slu­te­ći da ću je i sa­ma pje­va­ti sa ho­rom Da­ni­je­lo­ve mu­zič­ke ško­li­ce „D moll“ ko­ja je osno­va­na pri­je par mje­se­ci. Da­ni­je­la sam upo­zna­la ra­ni­je, jer me oda­brao da ot­pje­vam sjaj­ne no­te pje­sme „Uži­vaj dok si di­je­te“ za ko­ju je ra­dio mu­zi­ku, dok je tekst na­pi­sa­la Sa­nja Pe­rić, a aran­žman Pe­đa Ne­delj­ko­vić. Ne­ću kri­ti da mi je to in­tim­no jed­na od naj­dra­žih pje­sa­ma. No­si sna­žnu po­ru­ku, ne­sva­ki­da­šnja je i mo­ji dru­ga­ri je obo­ža­va­ju. Kroz tu sa­rad­nju sam bo­lje upo­zna­la Da­ni­je­la, nje­go­vo ple­me­ni­to sr­ce, van­se­rij­sku od­go­vor­nost i po­žr­tvo­va­nost. Isto mo­gu re­ći i za nje­go­vu sa­rad­ni­cu pro­fe­so­ri­cu Sne­ža­nu Ćo­so­vić, ko­ja je i di­van pe­da­gog. Vi­ken­dom ra­do od­la­zim u ško­li­cu, jer sve od­ra­đu­je­mo kroz ša­lu i dru­že­nje. Mo­ram po­me­nu­ti i ogrom­nu po­dr­šku po­ro­di­ce Pe­rić, či­ji stu­dio nam je sta­vljen na ras­po­la­ga­nje.
Ka­ko na­stav­no oso­blje i tvo­ji dru­ga­ri iz ško­le gle­da­ju na tvo­je tak­mi­če­nje u „Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma“?
-Po­ha­đam še­sti raz­red OŠ „Su­tje­ska”, od­li­čan sam đak i ra­do idem u ško­lu, bez ob­zi­ra što sam po­ne­kad pre­op­te­re­će­na oba­ve­za­ma, ali se ra­du­jem i ras­pu­sti­ma. Imam mno­go škol­skih dru­ga­ra sa ko­ji­ma pro­vo­dim vri­je­me i ko­ji me po­dr­ža­va­ju u sve­mu što vo­lim, pa i u mu­zi­ci. Ima­la sam ve­li­ku po­dr­šku uči­te­lji­ce Su­za­ne De­do­vić ra­ni­je, a sa­da di­rek­to­ra, se­kre­ta­ra ško­le i svih na­stav­ni­ka, na če­lu sa raz­red­nom Ta­njom Ta­tar. Ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­je mi i na­stav­ni­ca mu­zič­kog vas­pi­ta­nja Ka­ta­ri­na Mi­tro­vić. Sva­ko­dnev­no do­bi­jam i po­hva­le za uče­šće u „Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma“. Pri­ja­ju i is­pu­nja­va­ju me.
Ka­ko uspi­je­vaš da uskla­diš škol­ske oba­ve­ze sa oba­ve­za­ma oko sni­ma­nja?
- Ne­ka­ko uspi­je­vam, ali ni­je jed­no­stav­no. Idem u še­sti raz­red, pa sam ove go­di­ne do­bi­la i na­stav­ni­ke. To je neo­bi­čan pre­laz za sva­kog đa­ka, pe­ri­od pri­la­go­đa­va­nja i no­vih na­vi­ka. Po­red re­dov­nih pred­me­ta ko­jih je vi­še i kom­plek­sni­ji su, iza­bra­la sam, po­red en­gle­skog i nje­mač­ki je­zik. To je po­slov­ni je­zik i že­lim ga na­u­či­ti. En­gle­ski go­vo­rim teč­no, jer go­di­na­ma po­ha­đam i kurs en­gle­skog je­zi­ka „Dabl L“. Sni­ma­nja mi ne­ka­da odu­zmu po­lo­vi­nu ne­de­lje ili bar vri­je­me opre­dje­lje­no za uče­nje, ali vje­ru­jem da ću is­tra­ja­ti. Ma­da, sve bi opet bi­lo ne­mo­gu­će da mi ma­ma ne po­ma­že. Za­jed­no raz­lo­ži­mo lek­ci­je na „pro­ste či­ni­o­ce“, dru­ga­ri iz odje­lje­nja po­ša­lju pre­đe­no gra­di­vo, a uj­na, iako mla­da do­ma­ći­ca, me ob­ra­du­je uku­snim đa­ko­ni­ja­ma. Ta­ta je po­seb­na po­dr­ška i oslo­nac.
Šta te je mo­ti­vi­sa­lo da se pri­ja­viš za uče­šće u „Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma“?
- Is­pra­ti­la sam pret­hod­ne se­zo­ne i na­vi­ja­la za svo­je fa­vo­ri­te, na­ro­či­to za mo­je su­gra­đa­ne. Do­pa­da mi se taj dje­či­ji šou pro­gram, jer do­zvo­lja­va da po­ka­že­te vi­še ta­le­na­ta. Ma­šta­la sam da se i sa­ma po­ja­vim na ru­ži­ča­stoj po­zor­ni­ci. I kao što sva­ka dje­voj­či­ca, bar jed­nom pri­je vre­me­na, is­pro­ba po ku­ći ma­mi­ne šti­kle, ta­ko i sva­ko di­je­te ra­do pje­vu­ši pje­sme na­mi­je­nje­ne od­ra­sli­ma. Ot­pje­va­la sam mno­go dje­či­jih pje­sa­ma, ne sa­mo na fe­sti­va­li­ma, već i na ra­znim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma, i po­že­lje­la da se opro­bam u ozbilj­ni­jim te­ma­ma i kom­po­zi­ci­ja­ma. Na­rav­no, na­sto­ji­mo da tek­sto­vi uvi­jek bu­du pri­la­go­đe­ni mom uz­ra­stu, a ako ne­ka­da to ne bu­de mo­gu­će, mo­lim da mi se ne uzme za zlo, jer ja sam, ipak, in­ter­pre­ta­tor. Mo­ram pri­zna­ti, ro­di­te­lji su se od­u­pi­ra­li do po­sled­njeg mo­men­ta, jer su sma­tra­li da mo­je uče­šće pod­ra­zu­mi­je­va pu­no od­ri­ca­nja. Iako je tek po­če­tak, za sa­da po­sti­žem sve. Od­li­čan sam đak i mno­go že­lim da is­tra­jem i na tom pla­nu.
Ko su lju­di ko­ji či­ne tvoj tim za na­stu­pe u „Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma“ i da li ih uvi­jek bes­po­go­vor­no slu­šaš ili se po­ne­kad su­ko­bi­te oko iz­bo­ra pje­sme i staj­lin­ga?
-To su Da­ni­jel, te­ta Sne­ža­na i mo­ji ro­di­te­lji, ali i ši­ra po­ro­di­ca u Cr­noj Go­ri: ba­ka Mi­ca, uj­na Sa­nja, tet­ka Ve­sna... Sva­ki put do sa­da ve­li­ku pa­žnju i div­ne sa­vje­te pru­ži­la mi je tet­ka Ma­ja, ko­ja ži­vi u Be­o­gra­du.
U „Pin­ko­vim zvi­je­zdi­ca­ma“ čla­no­vi ži­ri­ja te uvi­jek hva­le i ka­žu za te­be da si „ro­đe­na zvi­je­zda“. Ka­ko bi pod­ni­je­la kri­ti­ke?
-Da se u ovoj „igri“ ne bih na­šla ne­sprem­na po­bri­nu­li su se ro­di­te­lji. Oba­vi­li smo ozbi­ljan raz­go­vor i do­go­vo­ri­li se da „Pin­ko­ve zvje­zdi­ce” do­la­ze u ob­zir sa­mo ako ih ne shva­tim kao tak­mi­če­nje, već kao pre­zen­ta­ci­ju uvi­jek dru­ga­či­je Ka­ta­ri­ne. Ogrom­nu po­dr­šku pu­bli­ke već imam, gro­mo­gla­sne apla­u­ze, ta­ko da če­sto ne ču­jem div­ne ko­men­ta­re ži­ri­ja. Ne­ka­da se čak pre­tva­ram da ču­jem, zbog ka­me­ra i sni­ma­nja, pa mo­žda dje­lu­jem hlad­no i ne­za­in­te­re­so­va­no. Ne­ću to pri­ja­vlji­va­ti, pa kad se de­se kri­ti­ke, sla­bi­je ću ih ču­ti i lak­še pod­ni­je­ti… Ša­lim se, na­rav­no! Nor­mal­no je da do­bi­jem jed­nom i kri­ti­ke, sprem­na sam i na to. Znam da će do­ći od pra­vih lju­di, afir­mi­sa­nih pje­va­ča i da će bi­ti za mo­je do­bro.
Uče­stvo­va­la si na broj­nim fe­sti­va­li­ma u re­gi­o­nu i osvo­ji­la mno­go na­gra­da. Ko­ji na­stup ti je ostao u naj­ljep­šem sje­ća­nju?
- Još pu­no po­zi­va sto­ji, od Mal­te, Por­tu­ga­la, Ru­si­je, Ita­li­je, Slo­ve­ni­je, ali sam po­seb­no po­no­sna na svo­je uče­šće na fe­sti­va­lu „Sla­vjan­ski Ba­zar“ u Bje­lo­ru­si­ji. To je pre­sti­žan mu­zič­ki do­ga­đaj ko­ji oku­plja naj­bo­lje pje­va­če, dje­či­je i od­ra­sle. Či­tav grad Vi­tebsk je u zna­ku mu­zi­ke. Dra­go­cje­no je is­ku­stvo za me­ne, jer sam na­u­či­la ka­ko se in­ter­pre­ta­tor pri­pre­ma za na­stup, šta to sve pod­ra­zu­mi­je­va, ko­li­ko je po­red do­brog gla­sa va­žno osta­vi­ti kom­ple­tan uti­sak i za­bli­sta­ti na sce­ni.
Sa ko­jim čla­nom ži­ri­ja „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“ bi vo­lje­la da sni­miš du­et?
- Te­ško je od­go­vo­ri­ti. Za­i­sta su svi div­ni. Mi­slim da bi mi po ener­gi­ji naj­vi­še od­go­va­rao Sa­le Tro­pi­ko. Ne­što u sti­lu „Pu­sti ri­tam“.
Šta oče­ku­ješ od „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“ i ko­ji pro­tiv­kan­di­dat ti je naj­ve­ća kon­ku­ren­ci­ja?
-Oče­ku­jem da stek­nem no­va is­ku­stva, pre­bro­dim tre­mu jed­nom za­u­vi­jek, po­ka­žem svo­je ta­len­te, do­bi­jem ko­ri­sne sa­vje­te i stek­nem pu­no no­vih pri­ja­te­lja. Za­to, ne po­vr­šno, već iz sr­ca ka­žem da oni ni­su mo­ji kon­ku­ren­ti, već bu­du­ći pri­ja­te­lji. Po­no­sna sam na tri go­di­ne uče­šća na fe­sti­va­li­ma po re­gi­o­nu, oda­kle imam div­na dru­gar­stva. Že­lim da ta­ko bu­de i sa­da. U pri­log to­me re­ći ću vam i po­da­tak da sam oda­bra­na za uče­šće na ve­li­koj ma­ni­fe­sta­ci­ji „Cr­na Go­ra u rit­mu Evro­pe“, ko­ja će se odr­ža­ti u Pod­go­ri­ci u apri­lu, a po­red još jed­nog dje­te­ta, u is­toj kom­po­zi­ci­ji na­stu­pi­ću sa svo­jom dru­ga­ri­com Lo­re­nom, ko­ja je ta­ko­đe uče­sni­ca ove se­zo­ne „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“. Pa, ka­ko bi­smo jed­na dru­goj mo­gle bi­ti kon­ku­ren­ci­ja? Obje će­mo sce­ni pru­ži­ti ono naj­bo­lje što po­sje­du­je­mo.
Snežana moldovan
Foto: privatna arhiva


Sa ma­mom na Fej­su

Imaš mno­go pra­ti­la­ca na dru­štve­nim mre­ža­ma. Ko­li­ko vre­me­na pro­vo­diš na Fej­sbu­ku?
-I dru­štve­ne mre­že su do sko­ro bi­le ta­bu te­ma u na­šoj ku­ći. Je­dva su mo­ji ro­di­te­lji i to do­zvo­li­li. Na­rav­no, uslov je bio ja­san: sve mo­je pro­fi­le ima­ju i na svo­jim te­le­fo­ni­ma. Na dru­štve­nim mre­ža­ma sam naj­vi­še pred spa­va­nje, re­lak­sa­ci­ja su od na­po­r­nog da­na, on­da če­sto po­mog­ne i ma­ma. Vo­lje­la bih da mi ne za­mje­re svi ko­ji­ma ni­sam u mo­guć­no­sti br­zo od­go­vo­ri­ti ili za­hva­li­ti.


Usko­ro al­bum

Kad mo­že­mo da oče­ku­je­mo tvoj al­bum i da li ćeš sni­ma­ti pje­sme za dje­cu ili za od­ra­sle?
-Sve pje­sme ko­je bu­dem pje­va­la u „Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma“ sni­mi­ću u stu­di­ju za uspo­me­nu. Što se ti­če dje­či­jih pje­sa­ma, imam osam svo­jih: „On i ja“, „Dva lju­bim­ca“, „Sti­dlji­va pje­sma“, „Pe­ti­ca iz lju­ba­vi“, „Uzi­vaj dok si di­je­te“, „Do ne­ba da po­le­tim“,naj­no­vi­ju “Pla­ve oči“ ko­ju mi je pi­sa­la te­ta Sne­ža­na i osmu ko­ju ću tek ot­pje­va­ti. Ne­ka njen na­ziv bu­de iz­ne­na­đe­nje. Sa­da sam fo­ku­si­ra­na na po­me­nu­ti šou pro­gram, pa kad tem­po po­pu­sti mo­žda do­đe i al­bum. Ka­ko i ka­da god bu­de go­tov, nje­go­va svr­ha bi­će hu­ma­ni­tar­nog ka­rak­te­ra, baš kao i sva­ka na­gra­da ko­ju sam osvo­ji­la do sa­da.